Преносимо део чланка ’’Филмске приче из операционих сала’’ које је лист Блиц објавио описујући највеће подвиге српских лекара у протеклој години:
”Човек је стигао у болницу, а хирурзи су гледали у распорен грудни кош из кога су вирили органи, а срце је још куцало! Другом пацијенту су доктори извукли читаво дебело црево, на коме су била чак три рака кроз неколико рупица, жену је пробола греда пуна зарђалих ексера кроз груди…
Сви они су данас живи и добро су, а случајеви о којима сада говоримо обележили су 2018. годину и сведоче о чудима из српских операционих сала по којима би, сасвим сигурно, могле да се сниме и додатне епизоде култне серије “Грејс анатоми”.
Наравно, ово нису једини примери пожртвованости хирурга у операционим салама јер се они свакодневно боре за сваки атом живота човека који им је на столу. И, када им пацијент жив и у добром стању изађе из сале, како хирурзи кажу за “Блиц”, то им је још један разлог да се поново врате у њу и почну борбу за следећи живот.
РАСПОРЕНИ ДРВОСЕЧА
“Буквално су му се видели сви органи”
Међу највећим лекарским подвизима 2018. године су хирурзи из Опште болнице у Краљеву, где им је стигао распорени Светислав.
У њиховој здравственој установи не раде се такве врсте операција, болница нема неопходне апарате, немају кардиохирурге, специфичан материјал за ушивање срца, чак ни грудне хирурге!
Како сада кажу за “Блиц”, знали су да никако не могу да транспортују пацијента у таквом стању у Клинички центар у Крагујевцу, а исто тако да, ако човека не уведу у операциону салу за 10 секунди, умрерће им.
Др Горан Камиџорац, хурург који је предводио екипу у сали, каже сада за “Блиц” да је најважнија информација то што је Светислав добро, да се вратио свом послу дрвосече, од чега живи, као и да су њих двојица пре три недеље јели бурек.
– Али, када се сетим читаве драме која се одиграла средином августа, уопште не знам како смо кроз све прошли. Бог је погледао и њега и нас у сали. Док смо гледали у распореног човека, прво што сам помислио било је:”Куд ћу, шта ћу!”. Одмах је била окупљена читава екипа за салу, а све време сам био свестан тога да је наша установа општа болница, као и да се у њој не раде операције овог типа, већ у већим, опремљенијим установама. Први утисак био је да имамо јако тешког пацијента, који је животно угрожен. Повреде грудног коша биле су такве да су се буквално видели сви органи. Са друге стране, опсег повреда и саму угроженост нисмо могли да знамо, али нам је процена била да мора одмах у салу – каже тај хирург за “Блиц”.
Према његовим речима, на хирургији у тој болници је већ 20 година, а тако тежак случај био је трећи по реду откако ради у краљевачкој болници.
– Почели смо да радимо и схватили да бисмо направили медицинску грешку да смо пацијента слали у, нама надлежну, установу терцијалног типа Клинички центар у Крагујевцу. Пацијент не би издржао пут. У сали је било три, четири анестезиолога, радили смо све “пешке”. Без машине за такозвани вантелесни крвоток, која је златни стандард за операције на срцу. Операција је трајала два сата, њему су били пресечени плућна и срчана марамица и повређено срце – наводи др Камиџорац.
Према његовим речима, све је добро прошло, пацијент је 20 дана после операције косио траву, сада ради опет као дрвосеча, долази редовно на контроле. Он је захвалан и целој екипи која је тог дана била са њим у операционој сали.
На питање “Блица” да ли би се опет упустио с колегама у исту операцију, он каже да би, да би било лакше јер су прошли кроз ову, као и да би могли сада да патентирају, на пример, ушивање срце, пошто нису имали све што је предвиђено када је ушивање тог органа у питању.
Он кроз смех додаје да не би било лоше да здравствене установе у унутрашњости Србије понове своју опрему.
Др Зоран Мрвић, директор Опште болнице у Ктраљеву, каже за “Блиц” да је поносан на своју екипу и да су сви добили стимулацију за тај месец за невероватан успех.
Захваљујући свима њима пацијент је сада жив – навео је он”.