ЈЕДНОЈ МЕДИЦИНСКОЈ СЕСТРИ Са тобом љубав у собу уђе,жеља се свака у једну слије,сузе си увек брисала туђеа твоје нико видео није. Ти плачеш тихо, да се не чује,због туђе бриге, невоље нечијеболи те рана што тело трује,очи без сјаја и сузе дечије. Твоје су речи болесном снагада битку бије љуту и тешку,у истом трену жустра и блага,јер позив твој не прашта грешку. Најлепше милују те твоје рукекад мајци  носе чеда у гнезда,утехом блаже све патње, мукеи к...