На одељењу дечје хирургије чувају се бројне успомене и поклони наших пацијената који остају после њиховог одласка кући. Углавном су то цртежи, текстови и песме у којима наши најмлађи пацијенти исказују захвалност лекарима, медицинским сестрама и техничком особљу, уз чију помоћ лакше и лепше пролазе болнички дани. Један од веома вредних поклона сестре из Службе за дечју хирургију ових дана са поносом чувају и показују. То је песма коју је, за време свог лечења и опоравка на овом одељењу, написао осмогодишњи Андреј Дедић из Краљева.
Захваљујемо Андреју и желимо му да свој таленат преточи у много занимљивих књига.
МЕДИЦИНСКА СЕСТРА ЛЕЧИ ОСМЕХОМ
Једнога дана у мом стомаку
Направила се права збрка.
”Полази код доктора истога часа”!
Опет почиње мамина фрка.
Докторка гледа, нешто не штима
”Црп 288 има!”
Код хирурга хитно, врло је битно
Налазе гледа све од реда,
Доктор нам каже: ”Само операција помаже”.
Прегледају стомак, боли ме јако,
”Ко вам је рекао да ме стискате тако”?!
Спремио нас је један медицински брат
Маму и мене одвео на 5. спрат.
А горе…
Све мила лица драгих сестара,
Лепота њихова са ногу обара.
Једна ме љуби, друга ме мази,
Свака ме као своје дете пази,
Много су добре, драге и миле,
Увек овако насмејане биле.
Мере ми пулс и температуру,
”Опет висока, дај бруфен туру”!
Храбар сам јако, као лав се борим
Да добар утисак и ја створим,
Ал’ увек им треба та крвна слика,
Тада ми је глас као у бика.
Сестра обећа: ”Да само погледам”,
Уплашим вену па она пукне,
А моје грло тада јаукне.
Плашим се игле, нећу да лажем,
Докторе драги морам да вам кажем
Зашто терате ове лепе тете
Да ме боцкају када сам дете?
Дајте понекад крв уместо мене,
Ваше су боље и јаче вене.
Оздравих брзо, спремам се кући,
Од среће моје срце ће пући.
Радујем се своме тати и бати,
Пре него што пођем сестрама
загрљај ћу дати.
Будите и даље слатке ко медић,
Пуно вас поздравља Андреј Дедић.
