Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања дана 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности.

Тај дан је познат под слоганом ”Кретањем до здравља”, а односи се на умерену физичку активност без обзира на садржаје, место и време извођења. Циљна група је целокупна популација уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, верске, расне, социјалне, економске и етичке припадности.

Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2006. години више од две трећине одраслог становништва у Србији је физички неактивно (67,7%). Проценат одраслих становника који је вежбао више од три пута недељно износио је 25,5%, што је значајно повећање у односу на 2000. годину када је тај проценат био 13,7%. У 2006. години 31,1% запослених у Србији се бавило седентерним типом посла, за разлику од 2000. године када је тај проценат износио 25,2%.

Шта је физичка активност?

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал… све ово је физичка активност.

Зашто је важна физичка активност за здравље?

Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта  миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.

Препоруке

• Започните дан са неколико минута лаганог истезања.
• Уколико ваше радно место подразумева доста седења, трудите се да устанете када год имате прилику, протегнете се или прошетате пар минута.
• Заборавите на лифт. Користите степенице.
• Уместо вожње кола на кратким релацијама, шетајте или возите бицикл.
• Не морате бити спортски тип да би сте се бавили физичком активношћу. Одлазак у шетњу, рад у башти или плес такође могу бити делотворни.

Нека Ваш циљ буде 30 минута физичке активности сваког дана!

Без обзира на узраст, добро је поштовати неке основне савете:

• Уколико припадате категорији физички неактивних особа, немојте се у почетку преоптеретити активностима.
• Почните слабијим темпом и једноставним вежбама, да би сте касније постепено појачавали темпо.
• Уколико сте неактивни, почните са један до два пута недељно по 30 минута. Ако је 30 минута превише, за почетак покушајте са 15 минута.
• Уколико имате било каквих здравствених проблема, консултујте Вашег лекара пре него што почнете са физичким активностима.
• На почетку и крају активности обавезно посветите неколико минута лаганом истезању.
• Постепено повећавајте интензитет и дужину активности.