Протекле недеље смо угостили проф. др Радмила Јанковића, директора Клинике за анестезију и интензивну терапију Клиничког центра Ниш, који је краљевачким колегама помогао у примени савремених метода при оперативном лечењу пацијената.

Проф. др Радмило Јанковић је, поред тога што руководи клиником, професор на Медицинском факултету у Нишу, секретар Европског удружења анестезиолога и интензивиста (чије је седиште у Бриселу), члан Стручне комисије за анестезију и интензивну терапију при Министарству здравља Републике Србије и председник Научног одбора.

За време пандемије изазване корона вирусом руководио је Ковид болницом у Крушевцу, где су били ангажовани и наши анестезиолози,  посебно  др Душица Шеклер – Тијанић, начелница Службе за анестезију са реаниматологијом. Захваљујући веома успешној сарадњи током овог периода, наши анестезиолози су упутили позив професору Јанковићу да им помогне у примени нових знања и метода из савремене анестезиологије. То је био повод да, после успешно обављене две операције, обавимо разговор са проф. др Јанковићем и др Душицом Шеклер – Тијанић.

Ово је други пут да сте у Краљеву као подршка колегама. Реците нам о чему се заправо ради.

”Врло радо долазим у Краљево. Овога пута сам овде да охрабрим колеге и помогнем у примени нових метода које су актуелне у анестезији. Модерна анестезија је данас много безбеднија и карактерише је веома брз опоравак пацијената. Краљевачке колеге су, за време пандемије, биле у испомоћи у Ковид болници Крушевац и ту су и постављени темељи једне лепе сарадње. Морам да напоменем да је овај тим анестезиолога потпуно спреман за примену нових метода и да у свом раду не заостају за Универзитетским клиникама”.

Колико је Ковид утицао на браншу анестезиолога, с обзиром на то да су то лекари који су поднели највећи терет?

”Употреба механичке вентилације је узроковала то да анстезиолози буду најоптерећенији. Велики број тешко оболелих пацијената, недостатак адекватне терапије, ситуација која је захтевала хитно збрињавање пацијената, тако да је први пут посао анестезиолога сагледан са свих страна. Поносан сам на тај рад у јединици интензивне неге, где смо и поред огромног емотивног разарања јер је велики број пацијената умирао пред нама, успели да од смрти отргнемо већину оболелих од короне.

Природа Ковида 19 је после две године промењена, пронађена је линија за несметано функционисање здравственог система, тако да сада имамо много бољу ситуацију. Колико је Ковид 19 оптеретио здравствени систем можда најбоље илуструје податак да смо у једном тренутку у КЦ Ниш имали 1100 пацијената, а 1340 постеља. После свега, враћамо се свакодневном раду, раду у операционим салама”.

Посао анестезиолога је веома захтеван, да ли је то разлог за то да се млади лекари теже одлучују за анестезију и реанимацију када бирају специјализацију?

”Реалан дефицит анестезиолога је настао због експанзије хирургије (повећан број операција), критеријуми везани за безбедност пацијената су већи, анестезиолог уводи пацијента у анестезију, надзире пацијента, примењује терапију бола, итд.

Посао анестезиолога не исцрпљује толико физички колико емотивно и психолошки. Анестезија коначно добија место које јој припада, а на држави је да обезбеди услове за оптималан број анестезиолога. Мањак анестезиолога је посебно приметан у мањим болницама, а ситуација је слична у Европи и свету”.

Постоје ли нежељена дејства анестезије?

”Свака процедура носи ризик, анестезија је увек била мистериозна јер се пацијент успава, обезболи, треба да му се обезбеде услови да не осећа бол, трауму по завршеној операцији. Данас је анестезија безбедна, неке анализе говоре да је код пацијената у највећој мери присутан страх да ће се из анестезије пробудити током операције”.

Ви сте и секретар Европског удружења анестезиолога и интензивиста, реците нам нешто о том ангажовању.

”У Србији се пре 10 година окупила група лекара анестезиолога и почели смо да се повезујемо са европским колегама. Ја сам веома брзо дошао до неких високих позиција у европским оквирима, што није само моја заслуга већ читавог тима мојих учитеља и колега. Морам да се похвалим и кажем да су анестезиолози из Србије веома цењени у светској стручној јавности.

Мишљења сам да сваки човек за живота треба да остави неки траг. Радује ме чињеница да армија младих лекара следи наш пут, континуирано се едукује, посећује светске конгресе, познате клинике и из свега црпи оно најбоље и најквалитетније са циљем да новостечена знања примени у својим матичним установама”, истакао је проф. др Јанковић.

Питали смо и др Душицу Шеклер – Тијанић, начелницу Службе за анестезију и реаниматологију наше болнице, колико су значајне овакве врсте посета и рад са колегама?

”У протеклих пар година ми нисмо имали прилику да се додатно едукујемо и усавршавамо своја знања, наравно због ковида и великог броја тешко оболелих пацијената који су захтевали интензивну терапију и праћење. Затварањем ковид болнице у Краљеву, вратили смо се нашој грани којом се иначе бавимо. За време ковида остварили смо одличну сарадњу са Ковид болницом Крушевац, која је под надзором нишког Универзитетског центра, а такође и са проф. др Радмилом Јанковићем. Имамо ту привилегију да се едукујемо уз професора који, поред свих својих обавеза, налази време да се посвети нама”, истакла је др Душица Шеклер – Тијанић.

Краљевачки анестезиолози, иако преоптерећени, уз редован рад стичу нова знања и иста примењују. Уз подршку својих ментора, као што је проф. др Радмило Јанковић – лекар раскошне биографије, моћи ће да својим пацијентима омогуће да што лакше и безболније прођу кроз различите процесе лечења.

И на крају, да завршимо речима професора, у животу је важно оставити траг, а њихови трагови се веома јасно виде.