У понедељак, 2. октобра, у Руском центру у Београду, одржана је додела признања ”Милосрдна сестра Дарја Коробкина” најбољим медицинским сестрама из примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите.
За предан рад, показану љубав и бригу о пацијентима, награде су добиле Живослава Тасић из Дома здравља Ниш, Мирјана Тошковић из Опште болнице ”Студеница” Краљево и Мирјана Узуновић из Универзитетског клиничког центра Србије. Министарки здравља – проф. др Даници Грујичић је том приликом уручена Плакета за унапређење положаја медицинских сестара и техничара.
Свечаност је организовала Фондација ”Заједно за осмех” у сарадњи са Руском хуманитарном мисијом, српским одељењем Међународног јавног фонда јединства православних народа и Руским домом у Београду
Додели награда присуствовали су Министарка здравља Даница Грујичић, представници Амбасаде Руске Федерације, Руског центра за науку и културу у Београду, Српског одељења Међународног фонда јединства православних народа, Руске хуманитарне мисије и Форума пацијената Србије.
Министарка је, говорећи о Корбкиној, која је на првој линији фронта превијајући ране српским војницима погинула на Гучеву у Првом светском рату, рекла да је у животу била Рускиња, а у смрти српска Косовка девојка.
Тако и наше медицинске сестре, попут Косовке девојке обилазе, помажу, лече топлином, загрљајем, топлом речју.
Међу њима, најбоља по предлогу својих колегиница из болнице, је и наша Мирјана Тошковић, медицинска сестра која већ 40 година ради на одељењу педијатрије. Посао је изабрала због велике љубави према човеку уопште, сматрајући да ће тиме што брине и помаже најмлађим пацијентима и свој живот оплеменити.
У те 4 деценије рада, без дана боловања, стало је много непроспаваних ноћи, бдења над болесним дететом док санитетско возило превози животно угрожено немоћно биће, туга и бол када се малене окице угасе и бескрајна радост када низ болнички ходник, опорављени, отрче родитељима у загрљај.
Све то је наша сестра Мира проживела и заслужено понела престижну награду, названу по незаборавној руској болничарки и хероини.
У разговору нам је скромно рекла да награду није очекивала и да не би било незаслужено и да је нека друга њена колегиница из наше болнице добила ово признање. Захвалила је на подршци коју у свакодневном раду има од својих колега, лекара, начелника Службе за педијатрију и са великим жаром говорила о улози коју медицинска сестра има у свакодневном тимском раду.
И док јој се лагано приближавају пензионерски дани, сестра Мира и данас, као на почетку свог радног века, са истом љубављу, вољом и снагом ради посао који највише воли, са само једном жељом – да њене младе колегинице наставе путем који су утабале хероине пре њих.