Писмо преносимо у целости

Данас, у овим тешким временима када је највећи успех бити добар човек, ви сте једногласно и тимски показале да сте превазишле и више од тога. Са својих 40 година мислила сам да ме више ништа не може и неће изненадити, али јесте ви! Толико љубазности, преданости, професионалности… свака је имала обукавши своју униформу, а верујем да ниједна није пошла од куће не поневши бар један проблем који је био остављен на улазним вратима одељења.

Данас, када сви причају о моралу, поштењу, кодексу части, а да те исте не знају ни у теорији, поново сте то показале и у пракси!!! Ја као уплашена мајка, поред вас сам се осећала сигурно и ушушкано, јер топлина коју сте ми ви пружале дала ми је снагу да претходне дане са својим сином изнесем и да изађемо као победници. Сваку од вас сам доживела на свој начин и заволела (неку мање, неку више). У сваком случају, јако сам срећна јер сам имала прилику и част да вас упознам (иако је повод био катастрофа) и поново потврдим да добро, иако ретко, још увек постоји.

Заувек захвална и заувек велики респект за вас од Богдана и од Богданове маме.

За главну Драгану, Јелену, Клаудију, Данијелу, Наташу О., Ненси, Александру, Милеву (која је Болетов спасиоц), Анђелу, Славицу