Болести крвних судова су непријатељ број један у Србији и свету, а међу њима је мождани удар најважнији узрок оболевања и смртности, као и најчешћи узрок инвалидитета, показују епидемиолошки подаци уочи Светског дана борбе против можданог удара. О овој теми је говорио др Зоран Пантовић – начелник Службе за неурологију ОБ ”Студеница”.
На основу података националног регистра у Србији више оболевају жене од ЦВБ (25,59%) у односу на мушкарце (18,04%). Иако се смртност од ЦВБ у Србији смањила за 19%, у последњих 10 година и даље смо на трећем месту. У Србији сваких 20 минута једна особа доживи мождани удар, а на сваки сат једна особа умре од можданог удара, млађих од 40, па чак и 20 година. У Србији сваке године око 2.500 људи доживи мождани удар.
Мождани удар се може спречити уколико се озбиљно схвате упозоравајући знаци као што су јача главобоља, пролазне сметње вида, пролазна утрнулост или слабост половине тела и на време се потражи лекарска помоћ. До можданог удара, или шлога, долази најчешће због зачепљења крвног суда или ређе пуцања крвног суда у мозгу.Трећина оболелих умре, а трећина остају тешки инвалиди. Циљ тромбоемболичке терапије који се примењује је да се тај тромб, угрушак, разложи и поново успостави проходност крвног суда. Мождани удар се апсолутно може спречити уколико се отклоне или благовремено лече узроци као што су пушење, гојазност, шећерна болести и, посебно, повишен крвни притисак.
Код две трећине болесника мождани удар узрокује инвалидитет који најчешће за последицу има трајну радну неспособност. Време потребно за рехабилитацију после те болести највише зависи од тежине шлога, а само петина преживелих успе да се у потпуности врати у нормално стање.
Када су у питању фактори ризика, стручњаци указују да међу те факторе спадају многе болести, стања, околности и животне навике при чему на поједине факторе ризика, као што су узраст, пол и генетско наслеђе, није могуће утицати, али је зато на многе факторе ризика могуће деловати и смањити њихов утицај.
Симптоми који указују да је дошло до зачепљења крвног суда у мозгу (шлога) су поремећени покрети једне стране тела, слабост, неспретност, одузетост једне руке или ноге, поремећај осетљивости, трњење једне стране лица или тела, губитак вида на једно око, губитак координације, или немогућност хода, неразумевање или немогућност говора.