У овом претпразничном расположењу из свакодневних обавеза нас је пренуло једно писмо, написано на одељењу неурологије, а посвећено запосленима у тој Служби. Писмо преносимо у целости:
”Болнице пуне људи који болују од недостатка љубави, а упорно их лече антибиотицима, лековима за болове или антидепресивима”.
Хм…
Кад те други виде као снажну жену, они нажалост мисле да ти није потребно ништа и нико, да се твоје срце може носити са било којим проблемом и да је лет изнад сваке ситуације нешто што се за тебе подразумева.
Јаку жену не питају може ли, да ли је уморна, да ли њена душа осећа патњу, боји ли се чега, да ли је забринута, да ли је анксиозна…
Пријатељима, породици, колегама, комшијама је важно само да су такве особе увек ту за њих – у пола ноћи и дана. Обраћају ти се и мисле да ти немаш потребу да се обраћаш икоме.
За јаку жену нема праштања ако, којим случајем изгуби (не дај Боже) контролу. Јер, откуд јој право на слабост?! А ако се и изнервира, готово је, постала је хистерична и ”ова није нормална”. Али, никог од њих не занима колико је тешко да будеш у континуитету снажна жена.
Поштујте увек снажне жене у вашим животима. Ту су, међу вама, међу колегама, родбином, у комшилуку, међу пацијентима. Одајте им понекад почаст, приметите их, подржите, разумите, јер је њима потребно да буду слушане, пажене, вољене.
Понекад им је потребно да се мало одморе, а ја сам се на вашем одељењу одморила. Међу вама је пуно јаких жена, ви не лечите лековима, терапијама, ви, дивни људи, лечите вашим осмесима и дивним приступом. Један уигран тим чија енергија се осећа у ваздуху и у опхођењу према свим пацијентима, понос здравственог система града Краљева. Ваша блага реч, насмејаност и брига лече душу. Остало, може и лековима.
Хвала и свим братићима, посебно Мирићу братићу!
Дивни људи, хвала вам на свему и очекујем вас на премијери позоришне представе ”Трагедија једне младости”, чије спремање заврших на овом одељењу. Бићете сви позвани.
Одлазим одавде уверена да још увек постоје такви добри људи као што сте ви.
Посебно хвала мојој докторки Гоци Вукашиновић.
С поштовањем,
Надица Мутавџић, соба број 5
Ова млада жена, је заједно са својим суграђанкама из Врњачке Бање, покренула акцију како би прикупили средства за куповину постељина и јастука за одељење неурологије. За веома кратко време купљено је 40 комплета постељине и 58 јастука, што је количина која ће омогућити комфорније услове за наше пацијенте. Имајући у виду да на овом одељењу углавном леже непокретни пацијенти, постељине се чешће мењају него на осталим одељењима.
Поред ове, веома вредне донације, запослени у Служби неурологије су посебно дирнути искреним, емотивним речима које су чули од ове храбре жене. Опхрвани свакодневним радним обавезама, проблемима које живот неминовно намењује свакоме од нас, они у себи проналазе снагу за љубазан приступ пацијенту, осмех, речи утехе и подршке. Њихова највреднија награда је осмех и пробуђена нада пацијента која води ка оздрављењу.
