У недељу, 6.октобра 2024. године, од 8 до 17 часова поново ће бити организовани бесплатни превентивни прегледи, овога пута уролошки и кардиолошки.

Пацијенти ће се најпре јављати лекарима у Служби за здравствену заштиту одраслог становништва ( приземље Поликлинике) где ће се обавити тријажни прегледи, затим издавање упута за лабораторију ( крвна слика , гликемија, HB AC по потреби , тумор маркери са PSA, урин) мерење крвног притиска и ЕКГ, а потом ће бити упућивани код уролога и кардиолога.

Прилог РТВКВ Данас је Светски дан срца

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да се људима широм света пошаље порука да су болести срца и крвних судова водећи узроци смрти, и да сваке године од њих умре 20,5 милиона људи. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона.
Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Активан приступ може да спаси животе” са снажном поруком доносиоцима одлука да је неопходан план акције да би се заштитило кардиоваскуларно здравље. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
Од болести срца и крвних судова током 2023. године у Србији је умрло је 48.277 особа (22.422 мушкараца и 25.855 жена). Болести срца и крвних судова, са учешћем од 49,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Током 2023. године, у структури смртности од болести срца и крвних судова водеће место припало је осталим болестима срца и крвних судова (37,1%), након чега је следила смртност од исхемијских болести срца и цереброваскуларних болести (35,0%), а смртност од хипертензивне болести била је на трећем месту (22,4%).
Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У АКС спадају акутни инфаркт миокарда и нестабилна ангина пекторис. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2023. години са дијагнозом АКС евидентирано 21.625 случајева. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 80,5%, а нестабилна ангин пекторис код 19,5% оболелих. Инциденција АКС износила је 207,9 на 100.000 становника. Од овог синдрома 2023. године у Србији је умрло 4255 особа. Стопа смртности од АКС износила је 36,7 на 100.000 становника.
Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова су:
Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Дуван сваке године убије више од осам милиона људи. Сваког дана скоро 22.000 људи умире од активне или пасивне изложености дуванском диму. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. У односу на жене непушаче, ризик за појаву инфаркта је 20 пута већи код жена које пуше и истовремено користе орална контрацептивна средства.

Неправилна исхрана – је независан фактор ризика, али је повезана и са другим факторима ризика за настанак кардиоваскуларних болести, као што су: гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Процењује се да око три милијарде људи широм света нема приступ безбедној и здравој храни. Урбанизација, промена начина живота и повећана доступност прерађене хране, у последњих 50 година довели су до нездравих промена у обрасцима исхране. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три до пет пута.
Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова, убрзавајући процес атеросклерозе. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанк гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%.
Кардиоваскуларне болести се могу спречити, јер су проузроковане превентабилним факторима ризика. Оне се у великој мери могу превенирати и контролисати усвајањем здравих животних навика, као што су правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и припадност категорији непушача. Такође, позитиван утицај на људе има и средина која пружа подршку да здрав избор за здраво срце буде подједнако лак и доступан свима.
Активности које треба предузети у кругу породице:
• Обезбедити правилну исхрану
• Забранити пушење у домаћинству
• Ограничити гледање телевизије и седење за рачунаром код куће
• Организовати активности на отвореном – вожња бициклом, шетња или рад у башти.
Активости које треба предузети у локалној заједници:
• Повећање квалитета физичког васпитања у школама
• Формирање безбедних терена за физичке активности
• Обезбеђивање правилне исхране у школама, болницама и радним организацијама
• Забрана пушења у радним организацијама, болницама и школама
• Утицај на локалне доносиоце одлука да локалне заједнице постану здраве заједнице.
Светски дан срца обележава се 29. септембра 2024. године, организацијом бројних активности чланова и партнера Светске федерације за срце: предавања, трибине, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји…

Светски дан контрацепције се обележавасваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорногсексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисани збор о њиховом сексуалном и репродуктивномздрављу. Ову кампању подржава коалицијa међународних невладиних организација, владиних организација и стручних удружења која се баве сексуалним и репродуктивним здрављем.

Универзални приступ услугама које се односе на сексуалну и репродуктивну здравствену заштиту укључујући планирање породице, информисање и образовање, као и интеграцију репродуктивног здравља у националне стратегије и програме, препознати су у Агенди одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну равноправност (циљ 5).

Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.

Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница за снованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.

Савремене методе контрацепције обухватају:комбиновану хормонску контрацепцију (у видутаблета, фластера, вагиналногпрстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом),баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.

Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitusinterruptus) и метод лактационе аменореје.

У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеномтрудноћом и прибегавање индукованом абортусу.

У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине,неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.

У Републици Србији, 26. Септембар – Светски дан контрацепције обележиће се организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.

У складу са планом Министарства здравља, а у циљу превенције и ране дијагностике обољења, организована је још једна акција превентивних прегледа за грађане Краљева и околине. У недељу, 15. септембра, у периоду од 8 до 17 часова, наши суграђани су могли да обаве ендокринолошки преглед, ураде ултразвучни преглед штитасте жлезде, измере крвни притисак, одреде ниво шећера у крви, ураде ЕКГ, провере комплетну крвну слику, ураде тумор маркере PSA (за мушкарце).

Тимови Дома здравља Краљево и Опште болнице ”Студеница” су прегледали укупно 255 пацијената и то:

Ендокринолошки је прегледано 78 пацијената;

Лабораторијски је обрађено 243 пацијента из Краљева;

Повишена глукоза је уочена код 49 пацијената;

FT4 је позитиван код 22 пацијената;

TSH је позитиван код 21 пацијента;

PSA позитиван код 21 пацијента;

Лабораторијски обрађен 51 узорак из Врњачке Бање;

FT4 позитиван код 6 пацијената;

TSH позитиван код 6 пацијената;

PSA позитиван код 2 пацијента;

За ултразвучни преглед штитасте жлезде се пријавило 225 грађана, 120 је урадило УЗ преглед, од тога је било 78 позитивних налаза;

Још 105 пацијената је заказано за УЗ прегледе у најкраћем року.

И овога пута је велики број заинтересованих за ове прегледе показао оправданост организовања истих, а према речима министра здравља др Златибора Лончара акција ће се наставити и у наредним месецима.